Рабиниц Литературе.
Н.Б. Ова страница још увек нема а “Поједностављени енглески” верзија.
Аутоматски преводи су засновани на оригиналном енглеском тексту. Они могу укључивати значајне грешке.
Познато је да је сукоб између Јевреја и хришћана резултирао губитком бројних референци на Исуса које су раније постојале у јеврејској литератури.. Овај губитак се дешавао прогресивно током дугог временског периода који се протезао све до другог миленијума, понекад кроз присилно уништавање увредљивих текстова, а понекад као резултат полудобровољног потискивања инспирисаног страхом од хришћанске реакције. С друге стране, како је време пролазило, каснијим документима додане су још неке маштовите приче. Постоји низ пасуса, Међутим, које већина хришћанских и јеврејских научника сматра аутентичним раним референцама на Исуса. Неки од њих су дати у наставку.
Вешање Јешуа
Вавилонски Талмуд је компилација ранијих јеврејских традиција која је састављена у свој коначни облик током периода 200 – 500 АД. Санхедрин 43а укључује 'бараитха', коментар који датира из танаитског периода (70 – 200 АД), који гласи овако:
'То је научено: Уочи Пасхе обесили су Јешуа. И изашао је спикер, пред њим, за четрдесет дана (говорећи): “Биће каменован, јер се бавио враџбинама и намамио и завео Израиљ. Свако ко зна било шта у његову корист, нека дође и заложи се за њега.” Али, не нашавши ништа у његову корист, обесили су га уочи Пасхе.’
Имајте на уму да „обешен’ је био термин који се користио да опише и вешање какво познајемо и распеће. Исусе’ је други облик имена, „Исусе.’ Многи јеврејски научници су порицали да је ово референца на Христа: али је пронађен велики број рукописа који датирају отприлике из времена хришћанске цензуре из 13. века. Неки од ових изричито кажу, 'Јешу Назарећанин': док код других име, (или чак цео одломак) је замагљено или избрисано, остављајући видљиве празнине једнаке дужине. Користан сажетак ових варијација можете пронаћи овде: Исус у Талмуду – Википедиа. Много детаљнија анализа, представљено са хришћанског становишта, али укључујући слику цензурисаног минхенског рукописа, можете наћи овде: “Суђење Исусу из Назарета у нецензурисаном Талмуду,” од Давида Инстоне-Бревера.
Очекивали бисмо да јеврејски извор прикаже Исуса у веома негативном светлу, а јеврејске власти у позитивном светлу: али оптужба за чаробњаштво потврђује новозаветне извештаје, који бележе да су књижевници и фарисеји тврдили да је изгонио демоне преко 'Велзевула, кнез демона. Позивање на претходни проглас може имати одјека у помињању јеванђеља да је познато да власти планирају његово хапшење (Јохн 11:57).
Пратећи овај одломак, учитељ из касног 3. века по имену 'Улах, додаје коментар:
„Да ли бисте веровали да би се за њега тако ревносно тражила било каква одбрана? Био је преварант, а Свемилостиви каже: “Нећете га поштедети, нити га сакривај.” Са Исусом је било другачије, јер је био близу краљевства.’
„Јерес“ рабина Елиезера’
И вавилонски Талмуд, Абодах Зарах 165, 17а, и Тосефта, Хуллин 2.24, contain versions of an incident when Rabbi Eliezer was arrested for Minuth (Heresy) and taken before the civil Procurator. Following his acquittal, one of his disciples suggests that possibly he had been subjected to this accusation because he had at some time taken pleasure in a word of heresy, provoking the following response:
Akiba, you have reminded me! Once I was walking along the upper market of Sepphoris and found one of the disciples of Jesus of Nazareth and Jacob of Kefar Sekanya was his name. He said to me, It is written in your Law, “Thou shalt not bring the hire of a harlot, итд.” What was to be done with it – a latrine for the High Priest? But I answered nothing. He said to me, So Jesus of Nazareth taught me: “For of the hire of a harlot hath she gathered them, и на најам блуднице вратиће се”; са места прљавштине долазе, и на место прљавштине отићи ће. И изрека ми је пријала, и због овога сам био ухапшен Heresy. И преступих оно што је написано у закону: “Држи се далеко од ње” – то је Heresy; “и не прилази вратима њене куће” – то је грађанска власт.
Јаков цитира део Поновљених закона 23:18, који забрањује да се новац добијен на неприкладан начин представља као принос Богу, и сугерише да би алтернативна употреба била изградња нужника (типично јеврејско решење, подсећа на одлуку да се користи ’крвави новац’ од Исуса’ издају да купе гробље за странце). У прилог томе он цитира Исуса, који је очигледно цитирао део Михеја 1:7 (заправо упозорење на предстојећу пресуду против идолопоклонства и неморала), праћено речима, ’са места прљавштине долазе, и на место прљавштине отићи ће.’ Али не знамо да ли Јаков треба да цитира Исуса’ речи као одговор на неки актуелни догађај или их у фигуративном смислу. Ова друга употреба често се удаљила од дословног значења изреке, као и са употребом изрека од стране рабина Елиезера 5:8 на крају одломка.
На рану природу ове референце указује и Јаковљева тврдња да га је поучавао сам Исус, и очигледно пријатељски дијалог између рабина и хришћанина. Научници датирају суђење рабину Елиезеру око 95 АД, а ранији разговор из о 60 АД па надаље.
„Такав-један’
Да не би изазвали гнев хришћана, познато је да низ позивања на Исуса’ име је промењено у „Такав-један.’ Међу њима има неких за које научници признају да су релативно раног порекла. На пример, следеће из Мишне, Иебамотх 4.13 (такође вавилонски Талмуд, Иебамотх 49б):
Р. рекао је Шимеон бен Азаи: „Пронашао сам родословни списак у Јерусалиму у коме је забележено, Такав један је копиле прељубнице; да потврди речи рабина Исуса Навина.’
Р. Шимеон бен Азаи је живео око 100 година нове ере и био је ученик Р. Јехосхуа.
Јешуа бен Пантера
Такође постоје бројне референце на Исуса као на „бен Пантера“.’ (Син Пантера).
На пример, неколико докумената (укључујући Јерусалимски и вавилонски Талмуд и Тосефту, Хуллин 2.22.) испричати причу о томе како, када је рабина Елазара бен Дамаха ујела змија, човек по имену Јаков је дошао да га исцели у име 'Јешуа бен Пантера', али је други рабин одбио пријем, звани Исмаил. Рабин Елазар је умро пре него што је спор могао да буде решен; за коју је рабин Исмаил тврдио да је боље него да падне у заблуду допуштајући Јакову да му служи. Упркос трагичном исходу овог случаја, пасус пружа драгоцену потврду да су хришћани практиковали исцељење у име Исусово.
Постоји неколико теорија о пореклу 'бен Пантера'. на хебрејском, име значи "пантер", али на грчком је слично 'партенос', значи 'девица'. Неки верују да је ово била намерна игра речи, ругајући се тврдњи о девичанском рођењу. Ориген, а други после њега, тврдио да је Исус узео име по свом деди, Јосифов отац, за кога се говорило да се звао Пантер.
Друга теорија, генерално више верују противници хришћанства него научници, да ли јеврејски или хришћански, је да је био ванбрачни син римског војника тог имена. Али како се зна да је ова прича била у оптицају међу Јеврејима још од нове ере 178, могло је имати раније порекло. Како је познато да је име било уобичајено у римским снагама, лако је могао бити изабран насумично, пошто нико није могао бити сигуран која 'Пантера’ се позивало. Уосталом, да је Марија зачела дете пре него што је била правилно удата за Јосифа, језици би били обавезни да вијоре!
Ако тражимо историјску потврду из јеврејских извора, који је вероватнији доказ од једног сочног трача као што је овај?
Креирање странице од стране Кевин Кинг